Od agresivnosti do poslušnosti

by on 01 March, 2013

Agresivnost u ponašanju i dečiji konflikti mogu nastati u trenutku kada se deca svađaju, kada dete želi da vodi glavnu reč, kada dete želi da privuče našu pažnju ili kada dete po svaku cenu želi da nametne svoju volju.

Zbog čega dolazi do dečijih svađa i koji je cilj dečijeg besa?

Pametno je ne mešati se u dečije rasprave, u suprotnom se situacija može oteti kontroli i da jedno dete uvek bude gubitnik. Dakle, deca ne bi naučila da sama rešavaju probleme.

Tajna leži u sledećem:

  • Pažljivo saslušamo dečiju priču;
  • Opišemo dečiji konflikt ne kritikujući i ne ocenjujući;
  • Sagledamo stav i osećanja oba deteta, a da ih ne ocenjujemo i ne branimo jedno od njih;
  • U trenutku kada deca očekuju da ćemo znati da razrešimo njihov konflikt, reći ćemo: „Nije jednostavno! Zanima me kako ćete vi rešiti ovaj problem!“ i
  • Povlačimo se i posmatramo ih!

Pomaže kada deca izaberu mesto za raspravu. U našem vrtiću mi to zovemo "kutak mira" - mesto gde razgovaramo, razmišljamo o svom ponašanju i postupcima, razgovaramo o osećanjima... Dečija svađa koja ne prerasta u agresivnost može da nauči decu kako da se bore kroz život.

Postoje trenuci kada dete želi da vodi glavnu reč. I tada dete ne smemo da poštedimo pravila ponašanja. Moramo izdržati njihov plač (koji najčešće koriste da bi ispitali naše granice) iz razloga da bismo od njih stvorili zdrave i jake ljude. Ako jednom pokleknemo pred dečijim željama, ona će koristiti naše slabosti.

Deca ne smeju da vode glavnu reč. Na hiljadu načina, dete će pokušati da privuče pažnju: tako što će se ljutiti jer neće da jede, ili ne može da se igra, tako što će se neprestano žaliti jer ne može da prihvati poraz... Poklonimo detetu pažnju kada smatramo da je ono to zaista zaslužilo svojim ponašanjem. Nezdrava pažnja nastaje kada dete primorava roditelje da mu ispune sve želje. Deca odlično glume kada nešto žele da postignu. Naučimo da razlikujemo šta je u stvari pravi problem, a šta dečja gluma.

Treba da postavimo zdrave granice u dečijem ponašanju ili se suočavamo s opašnošću da dete postane dezorijentisano i bespomoćno - kao brod bez kapetana. Dete treba da nauči da brani svoj stav, da ispoljava svoje potrebe i želje, a ipak mora da nauči i da se odrekne nekih želja. U suprotnom će postati egoista koji brani samo svoje interese.

Detetu koje burno reaguje i koje je agresivno posvećuje se posebna pažnja. Najpre se dete uključuje u aktivnosti i budno prati i usmerava. Dete treba da shvati koja je posledica njegovog postupka!!! To znači da drugo dete posle konflikta može biti tužno, možde da plače ili ga možda nešto boli. Detetu se kroz razgovor posebno skreće pažnja na osećanja drugog deteta koje je povređeno.

Kroz rad sa Montessori materijalima, dete se postepeno zainteresuje za određene aktivnost, gubi volju za agresijom, jer svoje zadovoljstvo pronalazi u sebi i onome što radi. Veoma je bitno da se razmisli zašto se kod deteta javila agresija, jer često ona može biti posledica nesigurnosti.

Da bi od agresivnosti došli do poslušnosti potrebno je:

  • Posebno posvetiti pažnju detetu koje je bilo agresivno (kroz razgovore o osećanjima i posledicama agresivnog ponašanja);
  • Uključiti ga u razne aktivnosti (dete nikako ne sme da oseti da je izdvojeno iz grupe);
  • Raditi na jačanju ličnosti, razvoju volje i pažnje;
  • Utvrditi uticaj okruženja i porodice na dete i
  • Pružiti mu puno stpljenja i beskrajne ljubavi!

 

Izabela Dragić, Montesori vrtić Dečija kuća