Rad sa decom

Edukaciju vaspitača i stalnu superviziju rada u Montesori vrtiću Dečija kuća obavlja Montesori društvo Srbije. Rad sa decom se odvija u tri grupe: Jaslena grupa (od 18 meseci do 3 godine), Mešovita vrtićka grupa (od 3 do 5 i po godina) i Predškolska grupa (od 5 i po godina do polaska u školu).

Rad sa decom do tri godine.

Rad sa decom ovog uzrasta obuhvata razvoj socijalno-emocionalnih odnosa, motoričke aktivnosti, razvoj čula, intelektualni razvoj i jezičke aktivnosti.

Razvoj socijalno-emocionalnih odnosa uključije razvoj druželjubivosti, posmatranje aktivnosti drugova, saosećanje sa drugom, saradnju (iako su konflikt i rivalstvo česti), poznavanje svog tela i svesnost svoje ličnosti (ime, pol, delovi tela, upotreba ličnih zamenica, prepoznavanje svog lika u ogledalu ili sa fotografije). U ovom uzrastu često dolazi do regresije u ponašanju, dete mokri u krevetu, priča kao beba, neposlušno je, ima napade besa, tvrdoglavo je i ljubomorno. Važno je znati da je razlog ovakvog ponašanja ovladavanje emocijama i telesnim sposobnostima. Sticanje samostalnosti vodi u konflikte, ponašanje okoline izaziva ljubomoru, a nesigurnost je rezultat nedovoljne pažnje. Igre koje pomažu razvoj socijalno-emocionalnih odnosa su: odlaganje potreba i želja, igre ogledalima, igre spremanja i raspremanja, prepoznavanje emocija, igre pokušavanja, igre naloga i zadataka, igre opuštanja, slagalice, igre pantomine, uhvati me, voli - ne voli i druge.

Motoričke aktivnosti uključuju vežbe hodanja brzo-polako, savladavanje prepreka, bacanje, guranje, kotrljanje, održavanje ravnoteže. Sprave koje se koriste su lopta, stepenice, konopac, krugovi, korpe za ubacivanje lopte. Deca motoričke aktivnosti vežbaju hodanjem po gredi, penjanjem na stepenicama, provlačenjem kroz tunel i otvor, okretanjem u krug, igranjem u pesku na terasi, igranjem u snegu i slično.

Razvoj čula uključuje muzičko-ritmičke i grafo-motoričke vežbe. Igre koje pomažu razvoj čula su: čista soba, mokro-suvo, čisto-prljavo, igre štipaljkama (dodir i zvuk), igre vodom (bojenje vode), kupanje lutki, toplo-hladno, suv-mokar, razlikovanje boja (odvajanje kuglica po boji), imitiranje zvukova (oglašavanje životinja, vetra, telefona, kućnih aparata, motornih vozila), prepoznavanje i razlikovanje tonova (zvona), imitiranje (zanimanja, ljudi, životinja), zakopčavanje (dugmad, pertle, rajsfišlusi), zatvaranje vrata pomoću modela, nizanje pertli, slikanje bojama, igre papirom.

Intelektualni razvoj podrazumeva sve istraživačke igre. Senzo-motorni razvoj traje do 24 meseca, a onda počinje period inteligencije, koji se razvija simbolima, posebno govorom. Istraživački duh podstiče dete da sve rastavi na delove i to opet sastavi, da upoređuje razne veličine, odnose i relacije. Dete u ovom uzrastu stalno traži nove igračke, jer se brzo zasiti starim, pa ih treba menjati. Upravo zato se Montesori materijali koriste određenim redosledom za izazivanje nekih veština. Igre koje se koriste za intelektualni razvoj su: šta nedostaje, šta je novo, šta ne pripada, slaganje po obliku, dohvati predmet, isto i različito, debelo i tanko, jedan meni-jedan tebi, traženje skrivenih predmeta, igre kockicama i slično.

Jezičke aktivnosti su veoma važne. Od 18 do 24 meseca se pojavljuje dvočlani i tročlani govor. Važno je da dete zna da pokaže šta njegov govor označava, da zna šta treba da donese i kad je nešto upitano. Razvoj govora je individualan i tako se njegovom razvoju i pristupa. U trećoj godini dolazi do ekspanzije fonda reči. Igre za razvoj jezičkih aktivnosti su: igre imenovanja, igre pogađanja, igre dopunjavanja, igre reči suprotnog značenja, igre telefonom, pričanje po slikama, dramatizacije, imenovanje predmeta i slično.

Rad sa decom od tri do pet i po godina.

Rad sa decom od 3 do 5 i po godina je baziran na mehanizmu kako deca uče. Dete ima urođenu motivaciju da uči. Dete uči kada za to ima lični razlog i kada ono što uči za njega ima razlog. Učenje je proces izgrađivanja i konstrukcije znanja putem aktivnih metoda. Svako dete uči i razvija se sopstvenim tempom. Učenje na predškolskom uzrastu je spontano i nenametljivo. Permanentno se osluškuje šta to dete želi da uči, slede se njegova interesovanja, potrebe, njegov jedinstveni stil učenja i trenutne psiho-fizičke moči, kao i saznanja šta sledi u sledećoj fazi razvoja.

Deca razvijaju osetljivost čula (boja, miris, ukus, tekstura), podstiču opažanje i imenuju predmete iz okoline. Podstiče se samostalno i slobodno manipulisanje, istraživanje i otkrivanje upotrebne funkcije predmeta. Deca razvrstavaju predmete po obliku, veličini i boji. Razlikuju količinu (mnogo-malo; mnogo-jedan; mnogo-nijedan) i opažaju dimenzije u prostoru (veliko-malo). Podstiče se interesovanje za brojeve i stvaranje skupa od 3 elementa. U ovom periodu se podstiče orijentacija deteta, obogaćivanje interakcije, verbalna i neverbalna komunikacija na relaciji dete-odrasla osoba i odrasla osoba-dete. Proširuje se repertoar emocionalnih odgovora (zabrinutost, strah, stid, zavist, nada, ponos). Kanališu se negativna emocionalna stanja. Podstiče se interesovanje za socijalne reakcije, prihvatanje sebe i drugih kao članova grupe. Podstiču se sposobnosti rešavanja konflikata verbalnim putem. Razvija se sposobnost saradnje sa vršnjacima, podstiče misaona aktivnost analize, sinteze, apstrakcije i generalizacije.

Deca se usmeravaju na uviđanje odnosa između celine i dela (celo, polovina, deo). Uči se pisanje cifara do 10. Vežda se brojanje unapred i unazad. Dete se uvodi u merenje vremena i stiče iskustva o merama i merenju. Dete se podstiče na govornu komunikaciju (verbalno i neverbalno), razvija sposobnost prilagođavanja govora trenutnoj situaciji i vežba jasno i precizno izražavanje. Potstiču se sve funkcije govora (da ponovi, obavesti, vodi konverzaciju, da pravilno govori).

Radi se na doživljavanju sebe u kontinuitetu vremena (kad sam se ja rodio...). Razvija se svest o drugima i njihovim potrebama, negovanje bliskosti i ljubavi sa bližim članovima porodice, kao i upoznavanje sa pravilima života u grupi.

Rad sa decom predškolskog uzrasta.

Priprema deteta za polazak u školu je proces koji se odvija čitavog predškolskog perioda u okviru podsticanja opšteg razvoja deteta. Cilj pripremnog predškolskog programa je da se detetu pruže uslovi i podsticaji kroz koje će razvijati sve svoje sposobnosti i svojstva ličnosti, proširiti svoja iskustva, steći nove oblike učenja, saznavanje i ponašanje. Pomoću sadržaja koji su deci bliski i zanimljivi podstiče se i usmerava njihov dalji rast i razvoj, jača fizičko i mentalno zdravlje dece kako bi bila spremna za napore koji ih čekaju u školi. To podrazumeva, između ostalog, usvojenost odgovarajućih normi i pravila ponašanja, spremnost za saradnju i komunikaciju, izgrađenu samosvest, sposobnost samokontrole i samoocenjivanja, razvijenu volju, pravilan odnos prema radu i obavezama kao i stečeno pouzdanje u odnosima sa drugima. Dečije saznanje se postepeno bogati, gradi se celovitiji pogled na stvari i pojave i deca se više osamostaljuju u zaključivanju. Spremnost za polazak u školu se određuje kao spremnost deteta da stiče i razvija veštine, sposobnosti i znanja koje su osnova za dalje školovanje. Ta spremnost podrazumeva fizičku, intelektualnu, socijalnu i emocionalnu zrelost, ranije iskustvo i motivaciju za učenje.